Pravni skener i Partneri za demokratske promene Srbija: Koliko su izrečene sankcije za primanje i davanje mita pravosnažne?

 

Jun, 2014.godine

Organizacije civilnog društva Pravni skenerPartneri za demokratske promene Srbija su u toku 2014.godine sproveli Analizu sudske prakse za krivična dela primanja i davanja mita. Pomoću Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, poslali su zahteve svim Osnovnim i Višim sudovima na teritoriji Republike Srbije. Na osnovu dobijenih odgovora saznali su da za krivično delo primanja mita ima najviše izrečenih zatvorskih kazni koje su na ivici zakonskog minimuma, dok najveći broj izrečenih sankcija za davanje mita predstavlja samo uslovne osude ovo ne bismo saznali bez Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Statistika sudskih postupaka Prema odgovorima sudova u periodu od 01. januara 2010. do 01. marta 2014. godine za primanje mita (član 367) vođeno je ukupno 349 postupaka, a za davanje mita (član 368) 193. Prva razlika koja se uočava u ovim postupcima vezuje se za broj okrivljenih u jednom krivičnom postupku. Za davanje mita karakteristično je da se postupak skoro uvek vodi protiv jednog okrivljenog, dok u slučajevima primanja mita to nije slučaj.

 

Broj okrivljenih u krivičnom postupku za primanje mita

 

U Krivičnom zakoniku je za primanje mita (da bi se izvršila ili da se ne bi izvršila radnja)* određena kazna zatvora u rasponu od dve godine do 15 godina, a za davanje mita od šest meseci do pet godina. U skladu sa odredbama Zakonika postoje i razlike u visinama i vrstama krivičnih sankcija. Za krivično delo primanja mita najviše je zatvorskih kazni, čak 68%, zatim novčanih kazni 21% i 3% uslovnih osuda. Novina u Krivičnom zakoniku je kućni zatvor koji je određen u 8% postupaka.

 

Zastupljenost krivičnih sankcija za krivično delo primanje mita

 

Kada je reč o kaznenoj politici sudova, a uzimajući u obzir visinu zatvorskih kazni određenih u Zakoniku može se reći da je ona blaga. Izrečene zatvorske kazne manje od jedne godine zastupljene su u 49% pravnosnažnih presuda, a preko tri godine samo 5%. Kao posebna vrsta krivičnih sankcija u Zakoniku su predviđene mere bezbednosti koje predstavljaju mere dopunskog karaktera i izriču se uz druge vrste sankcija (kazne, mere upozorenja) ili uz oslobođenje od kazne. One su izrečene samo u 8% slučajeva.

Visine zatvorskih kazni za krivično delo primanja mita

 

Kod davanja mita situacija je potpuno drugačija. Najveći broj izrečenih sankcija predstavljaju uslovne osude (89%), dok su kazne zatvora zastupljene u 7%, a novčana kazna u 4% pravnosnažnih presuda. Mera bezbednosti oduzimanja predmeta izrečena je u 11% pravnosnažnih presuda.

Zastupljenost krivičnih sankcija za krivično delo davanje mita

 

Ovakva praksa ni najmanje ne može doprineti brobi protiv korupcije i kaznena politika sudova za davanje mita mora biti mnogo strožija. Neophodno je da se kroz sudske postupke utiče na svest građana da je davanje krivično delo isto kao i primanje (traženje) mita. Dakle, da bi mere za borbu protiv korupcije predviđene Strategijom, Akcionim planom i Krivičnim zakonikom bile efikasne potrebno je adekvatno koristiti sve mehanizme zaštite i kazniti sve učesnike u korupciji. Sudovi u Srbiji moraju imati značajan doprinos u eliminisanju ukorenjenih stavova u društvu da je „davanje poklona i čašćavanje deo naše tradicije, kulture i mentaliteta“.**

U zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja nije izdvojena nijedna oblast kao najosetljivija na korupciju jer je jedan od ciljeva istraživanja da se utvrdi i koji su to segmenti društva za koje se pokreće najveći broj sudskih postupaka. Za oba krivična dela najviše postupaka je pravnosnažno okončano u oblasti rada policije (davanje mita 45%, primanje mita 25%). Isti procenat krivičnih postupaka je i u oblasti građevinarstva za primanje mita (25%), dok je na trećem mestu primanje mita u zdravstvu (10%). Kada je u pitanju davanje mita, ono je izraženo u pravosuđu (14%) i zdravstvu (14%). Sudski postupci pokrenuti zbog korupcije u obrazovanju je približno identično za primanje i davanje mita (imeđu 7-8%).

 


*U Krivičnom zakoniku član 367 tačka 4 za primanje mita nakon izvršene ili neizvršene radnje predviđena je niža sankcija (kazna zatvora od tri meseca do pet godina)

**Stavovi istaknuti tokom javnih skupova u okviru projekta „Aktivni građani protiv korupcije – primena dobrih praksi u borbi protiv korupcije u lokalnoj zajednici“, na kojima su putem standardizovanog testa ispitivani stavovi učesnika o borbi protiv korupcije

Izvor: http://www.partners-serbia.org/antikorupcija/code/uploads/2014/10/Aktivni-gradjani-protiv-korupcije-pdf-1.41MB.pdf (36-38 str.)

Grafici: Istraživanje “Aktivni građani protiv korupcije”

Foto: Zoran Drekalović