Zahtevi za odbranu Zakona - Srbija do Informacija

OVE ODREDBE MORAJU DA SE BRIŠU IZ PREDLOGA NACRTA ZAKONA

Izuzimanje preduzeća koja raspolažu javnom imovinom od prava javnosti da zna

Pod organima vlasti neće se smatrati društva kapitala „koja posluju na tržištu u skladu sa propisima o privrednim društvima“, čak ni kada je država član ili akcionar takvog preduzeća što je bio slučaj do sada. Na taj način građani neće imati mogućnost da sagledaju racionalnost korišćenja javnih sredstava i rada predstavnika države u takvim preduzećima.

Član 3. koji predviđa krug obveznika koji su dužni da primenjuju odredbe zakona je sužen na više načina. Naime, prema Nacrtu kada je reč o nosiocima javnih ovlašćenja, sada će biti moguće tražiti od njih samo informacije koje su u vezi sa vršenjem tih ovlašćenja, a ne i druge informacije koje se odnose na njihov rad. Takođe, štetna je odredba prema kojoj se pod organima vlasti neće smatrati društva kapitala „koja posluju na tržištu u skladu sa propisima o privrednim društvima“, čak ni kada je država član ili akcionar takvog preduzeća. Tako se iz obaveze da omoguće pristup informacijama izuzimaju brojna preduzeća koja raspolažu značajnom javnom imovinom samo zbog toga što su u nekom trenutku promenila pravni oblik - najčešće je reč o prelasku iz statusa javnog preduzeća u društvo kapitala. Budući da je odluka o tome koja će preduzeća promeniti svojinski oblik u krajnjoj liniji arbitrerna jer zavisi od slobodne procene celishodnosti koju donosi Vlada i lokalne skupštine uključivanje ovakve odrebe u Zakon će zasigurno dovesti do drastičnog umanjenja transparentnosti rada ovog dela javnog sektora. Takođe, primetan je trend da se sve veći broj preduzeća koja su bila javna pretvara u društva kapitala, zadržavajući istu delatnosti i imovinu, pa nema osnovanog razloga da bude bitno drugačije ni sa obavezama u pogledu javnosti rada. Naprotiv, sve više narasta potreba da se kroz Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja omogući uvid u deo podataka i kod preduzeća u kojima je država manjinski vlasnik, kako bi javnost imala mogućnost da sagleda racionalnost korišćenja javnih sredstava i rada predstavnika države u takvim preduzećima. Ovo je posebno bitno kod zajedničkih preduzeća koja su formirana u sklopu javno-privatnog partnerstva, gde javni partner unosi ne samo deo imovine u preduzeće, već može imati i obaveze u pogledu sveukupnog poslovanja takvog pravnog subjekta. Treba istaći da u postojećem Zakonu o slobodnom pristupu informacijama već postoje mogućnosti da se zaštite legitimni interesi ovih preduzeća (npr. zaštita poslovne tajne), kada oni mogu biti ugroženi obelodanjivanjem informacija za koje su zainteresovani i njihovi konkurenti. Potrebno je samo da ti interesi budu valjano obrazloženi i da budu zasnovani na pravnim osnovima koje je zakonodavac prepoznao. Na kraju bitno je istaći i tendenciju koja postoji u uporednoj praksi da zemlje iz regiona, a i zemlje članice EU, koje nisu uključile ovaj krug obveznika zakona unutar polja njegove primene da nastoje da izmenama zakona uključe upravo ovakve oblike organizovanja.

Pročitaj više

Protiv rešenja poverenika organ vlasti može da pokrene upravni spor

Ovakvo rešenje omogućilo bi organima vlasti da ne pruže tražiocu informacije do okončanja spora. Budući da je čekanje na dokumente i inače predugo, uvođenje mogućnosti da se ono prolongira za najmanje nekoliko meseci, predstavljalo bi ozbiljan atak na ostvarivanje prava na pristup informacijama.

Članom 27. stav 1. Nacrta Zakona predložena je promena dosadašnjeg zakonskog rešenja i ustanovljene prakse suda koja bi omogućavala širem krugu lica tj. svim organima, a ne kao prema trenutnom rešenju i praksi samo tražiocu informacije, da imaju pravo da pokrenu upravni spor pred Upravnim sudom. Ovakvim rešenjem iz Nacrta zakona organi vlasti bi, po slovu zakona mogli da, ne pruže tražiocu informacije do okončanja spora. Naime, organi vlasti, koji trenutno čine prekršaj kada ne postupaju po konačnim rešenjima Poverenika, nakon što neopravdano uskrate pristup informacijama, bi mogli da nastave sa uskraćivanjem informacija legalno. Oni bi u tom smislu trebalo da povedu upravni spor pred Upravnim sudom i da uz to zatraže od Upravnog suda da odloži izvršenje Poverenikovog rešenja, budući da tužba u upravnom sporu inače nema takvo dejstvo. Zatim bi, prema Zakonu o upravnim sporovima, Upravni sud cenio da li se takvo odlaganje može odobriti. Kriterijum za to je procena da li bi izvršenje rešenja (davanje informacije) nanelo organu vlasti štetu koja bi se teško mogla nadoknaditi, a odlaganje nije protivno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela veća ili nenadoknadiva šteta protivnoj stranci, odnosno zainteresovanom licu. U značajnom delu sudskih postupaka, vršenje ove preliminarne procene bi bilo identično vaganju više suprotstavljenih interesa koje prvo mora da izvrši organ vlasti, zatim Poverenik, pa onda i Upravni sud prilikom donošenja meritorne odluke. Usled potrebnog vremena za procenu da li ima mesta odlaganju izvršenja, za verovati je da bi se rešavanje upravnog spora odužilo već na tom koraku. Budući da je čekanje na dokumente i inače predugo, uvođenje mogućnosti da se ono prolongira za najmanje nekoliko meseci, predstavljalo bi ozbiljan atak na ostvarivanje prava na pristup informacijama. Ne treba zaboraviti ni to da bi uvođenje ovakve odredbe moglo značajno da preoptereti inače preopterećeni Upravni sud. Na kraju uvođenje prava na vođenje upravnog spora će zasigurno dovesti do smanjenja inače niskog nivoa spremnosti organa vlasti da poštuju odluke Poverenika, ali i do smanjenja sp

Pročitaj više

OVE ODREDBE MORAJU DA SE NAĐU U PREDLOGU NACRTA ZAKONA

Obaveza vlade je da dva puta godišnje podnosi izveštaj narodnoj skupštini o zahtevima za pomoć u postupku izvršenja rešenja poverenika

Odsustvo angažovanja Vlade dovodi do direktnog kršenja ustavom i zakonom zagarantovanog prava na slobodan pristup informacijama zbog toga što određeni broj zahteva nikada nije rešen.

Pročitaj više

Više novčane kazne i prinudna naplata kada organ odbija da dostavi informacije i plati kaznu

Pravo na slobodan pristup informacijama ostvaruje se teško bez podnošenja žalbe i angažovanja Poverenika. Trenutno stanje je neodrživo i zato je potrebno ustanoviti adekvatan mehanizam za izvršenje zakona u slučajevima kada organi javne vlasti gotovo svesno ne žele da postupaju po odredbama zakona.

Imajući u vidu kontinuiranu potrebu svih građana, medija, udruženja građana i drugih korisnika Zakona da traže od organa javne vlasti različite informacije i podatke, istraživanja i godišnji izveštaji Poverenika ukazuju na činjenicu da se pravo na slobodan pristup informacijama ostvaruje teško bez podnošenja žalbe i angažovanja Poverenika. Gotovo hronično stanje koje se ponavlja iz godine u godinu u oblasti ostvarivanja prava oslikava se konstantno velikim brojem žalbi koji su izjavljeni službi Povereniku i koji se godinama unazad kreće između 3 i 4 hiljade.
Kako je trenutno stanje neodrživo potrebno je ustanoviti adekvatan mehanizam za izvršenje zakona u slučajevima kada organi javne vlasti gotovo svesno ne žele da postupaju po odredbama zakona. Iako je stepen izvršenja rešenja Poverenika iz godine u godinu jako velik (procenat uspešnih Intervencija Poverenika i u 2017. godini je bio preko 90%) svi korisnici zakona vrlo često ostaju uskraćeni za informacije i podatke koje se odnose na krupne ekonomske poteze države, odnosno organa vlasti, o raspolaganju velikim finansijskim ili materijalnim resursima. Ovi problemi su, uz ozbiljne povrede prava javnosti, imali i druge nepoželjne posledice, pre svega po ugled u antikorupcijskom kontekstu, što je i u 2017. godini potvrđeno hronično lošom ocenom i pozicijom naše zemlje na Globalnom indeksu percepcije korupcije.
Posebno zabrinjava stanje u slučajevima kada Poverenik formalnim rešenjima nalaže davanje informacija. I pored toga što su prema slovu zakona rešenja Poverenika obavezujuća, konačna i izvršna u 2017. godini izvršavanje rešenja Poverenika je postalo faktički nemoguće i nesprovodivo. Shodno svemu izrečenom potrebno je ustanoviti adekvatan mehanizam izvršavanja rešenja Poverenika koji bi omogućio javnosti da ne ostanu uskraćeni za tražene informacije i podatke. Na kraju potrebno je uskladiti Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja sa Zakonom o opštem upravnom postupku, kao i sa pozitivnom međunarodnom praksom u ovoj oblasti, kako bi bilo moguće izvršavanje rešenja Poverenika i izricanje novčanih kazni u skladu sa članom 198 ZUP-a.

Pročitaj više